Записи

Доње Драговље

Ја сам била лазар један пут, и мајка ми омесила две погаче. Ми, па, беомо четрнаес некако таг, девојке се много беомо збрале, из туђо с... не из туђо село, него... А увек смо ишле по дванаес, по тринаес,по десет. И мати омесила ми погаче две, те изедомо и пасуј искусамо и отидомо си па на оро, има и оро од подне. До подне по куће идемо та појемо, и на оро идемо доле, музика свири, има армунике... И кво ће појемо, кад ни, ете, на авлију, у цркву. Певамо, момчедија, знаш, момчедија ни даву паре, ми појемо песме. А кво воле да певамо, они ни заповедају, момци. Каже, да ни појете Село ни се раселило. Виш' ти... а кво па тој, значи имало омладина, момци, девојке. Село ни се раселило, куде ће га населимо? Ој лазаре, лазаре,/ Село ни се раселило,/ Куде ће га населимо?/ па... Ајмо доле, још по доле,/ Туј ће буде лепо село./ Па не може туј да будне село, село/ Ој лазаре, лазаре,/ Ајдмо доле, још по доле/... Ајдмо доле, још по доле,/ ој лазаре, лазаре... и момци тој, све тој чукају у руке, који ћеш му ђава,... Ајдмо доле, још по доле,/ Туј су њиве за орање,/ Туј су отаве за кошење, /Ту је вода, ту је згода/... виш, тој ли... и тој на арију, нее тој... причам! Арија... Туј је вода, туј је згода,/ Туј су цуре за лубење,/ Туј су отаве за кошење./ каже, Ајдмо доле, још по доле, међу дојке девојачке... и кад рекоше, напослетку, међу ноге девојачке, више завршујемо, више, нема више. Таг. Појале смо на оро туј песму, али на оро, оној, знаш... оно, неје тој да поју... по двоје, по троје појемо. ...

Прикажи
Завидинце

Па и тој злато што је црква горе уништена, све тој су тражили... Мислим... тој злато... Моја ћерка је у П., овај муж био из П., и саг, њин дом куде је и тај прија моја ми прича. Они имају велико место, на три 'ектара туј око кућу. Кажу испод њину кућу. Она гледала. Каже: гори огањ, гори, угасите га, гори, има злато. Ал' они несу смели да дирају, да пипају. Кажу саг кад оставено, ако ју проклел оно – ако неки покуша, одма' му се нешто деси. Ал' има куј оставил, мислим, благосиљал, куј ги најде... није ми јасно, не знам... А... па има, нонодили су људи, има, нонодили су људи. Има си и сад тија који тој злато... имају теј спреве, проналазе... А ја и овде моја јетрва, истулила она ћурке беше, и нема, мрак пада, ал' нема и ћурке. А ја сам овце чувала овамо, и чини ми се онамо у дубраву, имамо туј њиву, реко: "Веро, куде се некво". Ајде ми, имамо једну кучку, а ја с ланац, ону кучку у руку, девет-десет сати је било... И ће да идемо да покушамо да видимо... Идемо ми на тамо, идомо, идомо, оно стрниште, ожето жито... А има једна циганска имовина тамо и једна шљива стара туркиња је имала. Дрво старо некадашњо. И обрну' се ја – нема од нигде светло никакво, мислим, да се туј види, такво место, мислим, падина. И стојим и гледам. И она вели: "Ма 'ајде, кво се удрла". Ма ја реко': "Некво сија онамо." Обрну се она, оно нестаде, угаси се. И ја им причам, велим: "Туј има злато бре. Тој сам видела сас очи." Али несмо ишли да копамо. Тако кажу. Негде, куде... има обележје, мислим, кад су то остављали. Обавезно има неко обележје, понагде пода дрво, негде... А ми смо исто туј њиву тамо орали. Тај је одма под тај наша њива. И сас трактор, знаш, дубоко се оре. И како мој Драган преврну ону бразду, оно тачно стоји к'о да је стојал неки предмет, знаш... Тако ону бразду преврнул и ништа нисмо нашли... Такој тој неки некада... Ал' увек има неко обележје куде се то оставља...Ил' неко старо дрво, мислим, ил' било куде... неке зидине, негде... увек негде тој оставено, мислим, да има неки знак. Е саг овија што истражују, они ако стварно можда најду... Има, има пуно случајеви ископувано, има... Јел то Турци остављали кад су већ, знаш, пропали, и кад су се повукували, они тој остављали... А и, да ви кажем ја,... у старо време се млого стока чувала. И овде овај фамилија тамо што има, Б. ги зовемо, они су млого стоку чували горе у планину. Мислим, сви су чували, свака фамилија је имала у планину колибе и стоку је чувала тамо. И све се тој у злато трговало. Јел на велико, трговци дојду... оно се млого козе чувале, па пролети јеретина, мислим, порасту јагањци, откупљивало се тој, али све у злато. Све сас злато се радело. И... има наши туј пуно, мислим, тија стари из'мрли, па затој злато не мож' се погоде, не мож' га поделе. Ал' овде један имал, деда ... И они су држали црепану су имали негде, знаш... И тај човек имал је злато, мислим... па имал штап, знаш, извртен штап велики, па унутра шупаљ. И тај штап, дукати у њега наспуштали. И кад он још бил жив, узму му тија штап, саг, знао ли је, чиј ли је, куји су... и истресу му тој све из штап. Кад он види нема га тој злато у штап, он узне и обеси се. Обесил се човек. И... не иде, не иде, мислим, тако треба. Саг имају мушко детенце, беше онако детињак по порасло, и на трупац, дрво да пресече... оној дрво удари у око, оно излети око... па су туде по лекари, не може, па у Београд, па су тој врнули. Аууу... Сви смо плакали, какво дете је било живо и... али саг, поремећено онако у оној око, упропашћено, и не знам да ли сас њега види. И зато никад... ја само се прекрстим и рекнем: мени злато чељад, и мир у државу за сав млади свет, не само, и за моје и за сав млади свет, мир и здравље. Мир у државу и здравље. ...

Прикажи
Завидинце

А тај црква, кажу, била, некада у старо време, тој су стари причали, овде горе – изнад малко, има црeпана, туј. Света Петка ву зовемо – и тој место се зове, кажу, по туј цркву. Правена туј црква, звала се света Петка. Али, кажу, але дошле ву дигну па ву однесу горе у манастир куде је саг. Тако причу, да л' је то стварно. А једни људи кажу ратови били, па због рат близу, поред овај главни пут, па однешена горе. Али увек су ни тој причали, кажу, тој место се зове по туј цркву, Света Петка, црква. Кажу, але ју дигну одотле па однесу у манастир, и после горе тај црква направљена. Да л' је тој стварно, да ли?... Але не дале туј да буде, него је носиле горе у манустир. Мора да су оне имале њен си неки... тако се тој причало. ...

Прикажи
Доње Драговље

Па, идем ја ноћу одоздо из Душник и седнем у кола, терам брашно и доле негде од Душник, па горе куде је, код браниште (не зна она куде је). Туј, море, нек'во пред волови стану, Јеба му матер. А мене не стра', млад бејо, не ме... саг, саг ме стра. Нек'во стану, мора да је ђаво. "Ха! Ха!" Ја се скину, па кад узмем прут, па волови, седнем у кола. Ајде! И побего.
Па једну годину исто туј, баш туј. Једно бело, као куче бело стануло и тако седло. Куче, бре, није човек, није ништа. Ноћу. И остаде, ја си отидо. ...

Прикажи
Дукат

Ој, убаве мале моме!
Иде војник из Софије,
сам си иде, сам говори:
"Ајде, коње, добро моје,
куде видиш две тополе, ...

Прикажи
Дукат

Ој, убаве мале моме!
Ова кућа, иии, богата,
на њу м' има троја врата:
прва врата од дуката,
друга врата шимширова, ...

Прикажи
Дукат

Ој убаве мале моме!
Заспало ми лулуленце
на вр'дуњу , на листенце.
Мајка си га пробуђује:
"Устани ми, лулуленце! ...

Прикажи
Дукат

МС: Ил ће буде црна преборка, па голем јелек. Ил ће буде поткит, вунке смо ги звали, вутарке. Вутарке се носу искључиво вутарке.
СБ:А шта је поткит?
МС: Поткид, довде је накитено све с бортеви, а голем јелек накитен или сас срму или сас гајтан. Дотле кратак, везене кошуље, овдека, овдек около.
СБ: Је л беле кошуље или...?
МС: Беле. Искаучиво беле. ...

Прикажи
Дукат

Орач оре равно поље.
Волови му два јелена,
палице му жуте женке,
ера му је јавор дрво..."
(...И, дотле гу знам, не знам гу...оно гу још мало има) ...

Прикажи
Дукат

Ој, убаве мале моме!
"Мори момо, бистра момо,
да л си бистра за манистра
ил си бистра за другара?"
"Нисам бистра за манистра, ...

Прикажи
Дукат

"Море, момче намерниче,
Коју волиш да намериш?
Да ли Зорку ил Загорку?"
 "Зорка ми је поручила:
жуте дуње нарезала, ...

Прикажи
Дукат

"...Деда Паја ће те тера на овце да певаш, слушај баба да те научи: „Ој убаве, мале моме!/ Заблаја ми бело беце/ усред овце у пландиште./ Овчар си га запитује: „Што ми блајеш бело бело беце?/ Да л' си гладно, ил си жедно?“/ „Ни сам гладно ни сам жедно, но си блајем за овчара,/ за овчара, господара. Ој, убаве мале моме!“ (смех). Он одма исповртеја иљадарку: „Чекај, ма де ми кажи сине, куј те научи туј песму да певаш?“ А један деда иде од посо и сретомо се тој, баш где је Андреја и пита он лазарице знају ли на деду и на бабу да певау. Ал то нико није знао таг за деду и за бабу, овој, нико ни није терао за деду и за бабу да певају, за млади, то такво. А каже, а ја моју унуку сам научила: „Сине, кад те терају за деду да појеш...“ А оно је више као прича, није песма. "Иде деда низ планину,/ носи бабу на грбину,/ саплете се на копину,/ оде баба у долину./ Деда се тркну, за бабу цркну." Они су попадали, а она сама стоји испред њега и пева, а овеј не знају, викају: „Не знамо ми, баба Мицке, кво ће...“ А она најмалецка и ја сам морала сас њу, а овеј су мало веће од њу. И он: „Леле!“ Не знам кол'ко паре, извади, бомбоне купио једно паковање, даде им ги. „Ал' то све ти, за тебе, ти си сама певала.“ „А,“ реко, „не, не, мора да поделу оне заједно иду. Тури сине у корпу и ће поделите све. "
 
Транскрипт: Душан Петровић ...

Прикажи
Дукат

"Два се млади огледаше
на шарено огледало.
Ко од кога поубави?
Невестица поубава,
поубава, повисока. ...

Прикажи
Страна 1 од 3