Пројекат

Пројекат Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања обухвата тимско извођење теренских истраживања свих жанрова усмене књижевности (поезије, прозе, кратких говорних облика) и формирање базе података која ће служити као основ даљим истраживањима и проучавањима. Подразумева примену свих фаза квалитативног типа истраживања примењеног на усмену уметничку грађу/ фолклорну грађу (постављање теоретских основа и избор парадигми, избор истраживачких стратегија, методе прикупљања, систематизације, презентације и анализе података, интерпретације и евалуације). Теренски рад обухвата интервјуе отвореног типа (неструктуирани интервју) са саговорницима који су носиоци усменог наслеђа, бележење и обраду записа (аудио, видео, фотографија, скенирана рукописна документација, штампани материјал). Овакав вид истраживања истовремено омогућава и прикупљање информација о стању других елемената културног наслеђа. Представљање материјала других фолклористичких дисциплина водило би ка повезивању у оквирима мултидисциплинарних истраживања. Уношењем грађе усмене традиције у базу података, архивирање записа, преношење на одговарајуће резервне заштитне дигиталне просторе и постављање архива на интернет започиње процес заштите и одржања усменог наслеђа овог краја. Поред тога, дигитализација би омогућава да корпус усменог стваралаштва буде представљен и доступан ширем кругу заинтересованих различитих структура, у националним и међународним оквирима.

Припремна фаза рада на пројекту обухватала је следеће активности: припремање и истраживање објављене научне и архивске грађе о традицији и историји краја, уочавање традицијских маркера и формирање упитника за теренско истраживање, припремање плана кретања и распореда активности на терену, припремна посета терену. Средишњу фазу чинили су сам одлазак на терен и теренска истраживања, са обављеним интервјуима и прикупљеном документацијом, транскрипција и обрада записа, уношење у базу података и израда сајта. Завршне фазе рада обухватале су постављање сајта пројекта на интернет, представљање обрађеног материјала путем мултимедијалних презентација, интерпретацију и евалуацију, формирање финалног истраживачког извештаја .

Након првих фаза рада на пројекту, истраживања и документовања усменог стваралаштва на подручју Заплања, формиран и промовисан корпус систематски ће се допуњавати периодичним тимским теренским радом и истраживањима, чиме би био омогућен процес активног рада на праћењу и проучавању усмене традиције. Постојећа база може се користити у даљим фазама научноистраживачког рада: нпр. поређење са ретким старијим записима са ових терена (обједињавање материјала из периодике, архивских и рукописних извора, објављених монографија), указивање на развојне фазе кроз које је стваралаштво пролазило и степен трансформације у односу на пређашње стање итд. Дигитализован корпус може се повезивати са постојећим електронским базама и дигиталним архивима најзначајнијих националних институција које се баве заштитом и очувањем нематеријалног културног наслеђа, као и институцијама на којима се спроводе изучавања ове области (институти, факултети).

Непосредно укључивање у активности локалне заједнице утицало би на ширење свести о значају нематеријалне културе, истицању њене посебности и вредности, презентацији. Круг заинтересованих за пројекат и његово спровођење ширио би се и добијао друге форме којима би се обухватао већи број области културног наслеђа.

Усмено стваралаштво овог краја најчешће није било праћено истраживањима која би одговарала његовом значају и вредности. Бележења су спровођена веома ретко, у сврхе другачијих проучавања. Објављеног материјала усменог стваралаштва има веома мало, већих збирки као посебних целина нема. Материјала бележеног, систематизованог, архивираног према принципима савременог теренског рада, објављеног или дигитализованог нема уопште. Како ове просторе одликује становништво које се и у теријским приступима маркира као активан носилац традиције (доминантно старосно доба од 50 године живота и навише; углавном усмерено на пољопривреду и сточарство), јасно је да усменог стваралаштва има, различитих форми и на различитим нивоима очуваности. Томе у прилог говори и релативно изолована позиција ових простора (брдско-планински крај, удаљен од градова, са релативно незадовољавајућим стањем путних мрежа), која је могла утицати на статус традиције и њену очуваност.

Ако се има у виду чињеница да се број становника драстично смањује (према званичним подацима, од пописа 1981. године до пописа из 2011. године, тај број је преполовљен, и сада износи тек око осам хиљада становника) услед миграција изазваних економским разлозима, да становништво које остаје углавном припада старијој популацији, јасно је да статус усменог стваралаштва, као и говора који је његова основа, нимало не охрабрује. Све је мање носилаца и емитера традиционалних знања уопште (усменог стваралаштва нарочито), такође је све мањи број потенцијалних прималаца.

Пројекат је од вишеструког значаја: допринео би документовању и потпунијем увиду у усменокњижевни идентитет локалне заједнице и особености усмене традиције, али и њену припадност целокупној усменој књижевности српског народа. Веза са локалном заједницом омогућила би промовисање и оживљавање интересовања за усмено стравалаштво, што би такође утицало на заштиту усменог материјала, спречавање његовог замирања, потпуног нестајања. Увид у тренутно стање омогућавао би сагледавање процеса трансформације кроз коју овакав материјал неминовно пролази и понудио би могуће облике његовог одржавања у дужем временском периоду.

Истраживачи: