Гаџин Хан

Гаџин Хан

Гаџин Хан се некада звао Прокопова Кутина. Кутина је била у долини источно од садашњег центра. Легенда говори да је пут који је ишaо из правца Ниша у правцу Бабушнице прокопан, па се место називало Прокопана Кутина или Прокопова Кутина. Трагови овог пута постоје и данас. Када су око 1850. године браћа Станко и Стојан Николић дошли у Прокопану или Прокопову Кутину, саградили су хан. Један од браће, Станко, имао је надимак Гаџа, јер је био нижег раста, па су сви говорили да иду у Гаџин Хан. До 1944. године место се званично називало Прокопова кутина, а од 1944. носи данашњи назив Гаџин Хан. После ослобођења од Турака 1878. године Заплање су називали "новим крајевима", "новоослобођеним крајевима" па и "новом Србијом".

Заплањци су у овом делу Србије познати по карактеристичним занатима и занимањима. Најбољи кречари су из Малог и Великог Крчимира, Семче и Спотнице. Најбројније и најбоље ћумурџије су из села Гаре. Село Гркиња било је надалеко познато по грнчарству, али тај занат већ одумире.

Доње Драговље

Ја сам била лазар један пут, и мајка ми омесила две погаче. Ми, па, беомо четрнаес некако таг, девојке се много беомо збрале, из туђо с... не из туђо село, него... А увек смо ишле по дванаес, по тринаес,по десет. И мати омесила ми погаче две, те изедомо и пасуј искусамо и отидомо си па на оро, има и оро од подне. До подне по куће идемо та појемо, и на оро идемо доле, музика свири, има армунике... И кво ће појемо, кад ни, ете, на авлију, у цркву. Певамо, момчедија, знаш, момчедија ни даву паре, ми појемо песме. А кво воле да певамо, они ни заповедају, момци. Каже, да ни појете Село ни се раселило. Виш' ти... а кво па тој, значи имало омладина, момци, девојке. Село ни се раселило, куде ће га населимо? Ој лазаре, лазаре,/ Село ни се раселило,/ Куде ће га населимо?/ па... Ајмо доле, још по доле,/ Туј ће буде лепо село./ Па не може туј да будне село, село/ Ој лазаре, лазаре,/ Ајдмо доле, још по доле/... Ајдмо доле, још по доле,/ ој лазаре, лазаре... и момци тој, све тој чукају у руке, који ћеш му ђава,... Ајдмо доле, још по доле,/ Туј су њиве за орање,/ Туј су отаве за кошење, /Ту је вода, ту је згода/... виш, тој ли... и тој на арију, нее тој... причам! Арија... Туј је вода, туј је згода,/ Туј су цуре за лубење,/ Туј су отаве за кошење./ каже, Ајдмо доле, још по доле, међу дојке девојачке... и кад рекоше, напослетку, међу ноге девојачке, више завршујемо, више, нема више. Таг. Појале смо на оро туј песму, али на оро, оној, знаш... оно, неје тој да поју... по двоје, по троје појемо. ...

Прикажи
Доње Драговље

Па, идем ја ноћу одоздо из Душник и седнем у кола, терам брашно и доле негде од Душник, па горе куде је, код браниште (не зна она куде је). Туј, море, нек'во пред волови стану, Јеба му матер. А мене не стра', млад бејо, не ме... саг, саг ме стра. Нек'во стану, мора да је ђаво. "Ха! Ха!" Ја се скину, па кад узмем прут, па волови, седнем у кола. Ајде! И побего.
Па једну годину исто туј, баш туј. Једно бело, као куче бело стануло и тако седло. Куче, бре, није човек, није ништа. Ноћу. И остаде, ја си отидо. ...

Прикажи
Дукат

Ој, убаве мале моме!
Иде војник из Софије,
сам си иде, сам говори:
"Ајде, коње, добро моје,
куде видиш две тополе, ...

Прикажи
Дукат

Ој, убаве мале моме!
Ова кућа, иии, богата,
на њу м' има троја врата:
прва врата од дуката,
друга врата шимширова, ...

Прикажи
Дукат

Ој убаве мале моме!
Заспало ми лулуленце
на вр'дуњу , на листенце.
Мајка си га пробуђује:
"Устани ми, лулуленце! ...

Прикажи
Дукат

МС: Ил ће буде црна преборка, па голем јелек. Ил ће буде поткит, вунке смо ги звали, вутарке. Вутарке се носу искључиво вутарке.
СБ:А шта је поткит?
МС: Поткид, довде је накитено све с бортеви, а голем јелек накитен или сас срму или сас гајтан. Дотле кратак, везене кошуље, овдека, овдек около.
СБ: Је л беле кошуље или...?
МС: Беле. Искаучиво беле. ...

Прикажи
Дукат

Орач оре равно поље.
Волови му два јелена,
палице му жуте женке,
ера му је јавор дрво..."
(...И, дотле гу знам, не знам гу...оно гу још мало има) ...

Прикажи
Дукат

Ој, убаве мале моме!
"Мори момо, бистра момо,
да л си бистра за манистра
ил си бистра за другара?"
"Нисам бистра за манистра, ...

Прикажи
Дукат

"Море, момче намерниче,
Коју волиш да намериш?
Да ли Зорку ил Загорку?"
 "Зорка ми је поручила:
жуте дуње нарезала, ...

Прикажи
Дукат

"...Деда Паја ће те тера на овце да певаш, слушај баба да те научи: „Ој убаве, мале моме!/ Заблаја ми бело беце/ усред овце у пландиште./ Овчар си га запитује: „Што ми блајеш бело бело беце?/ Да л' си гладно, ил си жедно?“/ „Ни сам гладно ни сам жедно, но си блајем за овчара,/ за овчара, господара. Ој, убаве мале моме!“ (смех). Он одма исповртеја иљадарку: „Чекај, ма де ми кажи сине, куј те научи туј песму да певаш?“ А један деда иде од посо и сретомо се тој, баш где је Андреја и пита он лазарице знају ли на деду и на бабу да певау. Ал то нико није знао таг за деду и за бабу, овој, нико ни није терао за деду и за бабу да певају, за млади, то такво. А каже, а ја моју унуку сам научила: „Сине, кад те терају за деду да појеш...“ А оно је више као прича, није песма. "Иде деда низ планину,/ носи бабу на грбину,/ саплете се на копину,/ оде баба у долину./ Деда се тркну, за бабу цркну." Они су попадали, а она сама стоји испред њега и пева, а овеј не знају, викају: „Не знамо ми, баба Мицке, кво ће...“ А она најмалецка и ја сам морала сас њу, а овеј су мало веће од њу. И он: „Леле!“ Не знам кол'ко паре, извади, бомбоне купио једно паковање, даде им ги. „Ал' то све ти, за тебе, ти си сама певала.“ „А,“ реко, „не, не, мора да поделу оне заједно иду. Тури сине у корпу и ће поделите све. "
 
Транскрипт: Душан Петровић ...

Прикажи
Дукат

"Два се млади огледаше
на шарено огледало.
Ко од кога поубави?
Невестица поубава,
поубава, повисока. ...

Прикажи
Страна 1 од 2