Доње Драговље

Ја сам била лазар један пут, и мајка ми омесила две погаче. Ми, па, беомо четрнаес некако таг, девојке се много беомо збрале, из туђо с... не из туђо село, него... А увек смо ишле по дванаес, по тринаес,по десет. И мати омесила ми погаче две, те изедомо и пасуј искусамо и отидомо си па на оро, има и оро од подне. До подне по куће идемо та појемо, и на оро идемо доле, музика свири, има армунике... И кво ће појемо, кад ни, ете, на авлију, у цркву. Певамо, момчедија, знаш, момчедија ни даву паре, ми појемо песме. А кво воле да певамо, они ни заповедају, момци. Каже, да ни појете Село ни се раселило. Виш' ти... а кво па тој, значи имало омладина, момци, девојке. Село ни се раселило, куде ће га населимо? Ој лазаре, лазаре,/ Село ни се раселило,/ Куде ће га населимо?/ па... Ајмо доле, још по доле,/ Туј ће буде лепо село./ Па не може туј да будне село, село/ Ој лазаре, лазаре,/ Ајдмо доле, још по доле/... Ајдмо доле, још по доле,/ ој лазаре, лазаре... и момци тој, све тој чукају у руке, који ћеш му ђава,... Ајдмо доле, још по доле,/ Туј су њиве за орање,/ Туј су отаве за кошење, /Ту је вода, ту је згода/... виш, тој ли... и тој на арију, нее тој... причам! Арија... Туј је вода, туј је згода,/ Туј су цуре за лубење,/ Туј су отаве за кошење./ каже, Ајдмо доле, још по доле, међу дојке девојачке... и кад рекоше, напослетку, међу ноге девојачке, више завршујемо, више, нема више. Таг. Појале смо на оро туј песму, али на оро, оној, знаш... оно, неје тој да поју... по двоје, по троје појемо. ...

Па, идем ја ноћу одоздо из Душник и седнем у кола, терам брашно и доле негде од Душник, па горе куде је, код браниште (не зна она куде је). Туј, море, нек'во пред волови стану, Јеба му матер. А мене не стра', млад бејо, не ме... саг, саг ме стра. Нек'во стану, мора да је ђаво. "Ха! Ха!" Ја се скину, па кад узмем прут, па волови, седнем у кола. Ајде! И побего.
Па једну годину исто туј, баш туј. Једно бело, као куче бело стануло и тако седло. Куче, бре, није човек, није ништа. Ноћу. И остаде, ја си отидо. ...