Гаџин Хан

Гаџин Хан

Гаџин Хан се некада звао Прокопова Кутина. Кутина је била у долини источно од садашњег центра. Легенда говори да је пут који је ишaо из правца Ниша у правцу Бабушнице прокопан, па се место називало Прокопана Кутина или Прокопова Кутина. Трагови овог пута постоје и данас. Када су око 1850. године браћа Станко и Стојан Николић дошли у Прокопану или Прокопову Кутину, саградили су хан. Један од браће, Станко, имао је надимак Гаџа, јер је био нижег раста, па су сви говорили да иду у Гаџин Хан. До 1944. године место се званично називало Прокопова кутина, а од 1944. носи данашњи назив Гаџин Хан. После ослобођења од Турака 1878. године Заплање су називали "новим крајевима", "новоослобођеним крајевима" па и "новом Србијом".

Заплањци су у овом делу Србије познати по карактеристичним занатима и занимањима. Најбољи кречари су из Малог и Великог Крчимира, Семче и Спотнице. Најбројније и најбоље ћумурџије су из села Гаре. Село Гркиња било је надалеко познато по грнчарству, али тај занат већ одумире.

Дукат

"...Деда Паја ће те тера на овце да певаш, слушај баба да те научи: „Ој убаве, мале моме!/ Заблаја ми бело беце/ усред овце у пландиште./ Овчар си га запитује: „Што ми блајеш бело бело беце?/ Да л' си гладно, ил си жедно?“/ „Ни сам гладно ни сам жедно, но си блајем за овчара,/ за овчара, господара. Ој, убаве мале моме!“ (смех). Он одма исповртеја иљадарку: „Чекај, ма де ми кажи сине, куј те научи туј песму да певаш?“ А један деда иде од посо и сретомо се тој, баш где је Андреја и пита он лазарице знају ли на деду и на бабу да певау. Ал то нико није знао таг за деду и за бабу, овој, нико ни није терао за деду и за бабу да певају, за млади, то такво. А каже, а ја моју унуку сам научила: „Сине, кад те терају за деду да појеш...“ А оно је више као прича, није песма. "Иде деда низ планину,/ носи бабу на грбину,/ саплете се на копину,/ оде баба у долину./ Деда се тркну, за бабу цркну." Они су попадали, а она сама стоји испред њега и пева, а овеј не знају, викају: „Не знамо ми, баба Мицке, кво ће...“ А она најмалецка и ја сам морала сас њу, а овеј су мало веће од њу. И он: „Леле!“ Не знам кол'ко паре, извади, бомбоне купио једно паковање, даде им ги. „Ал' то све ти, за тебе, ти си сама певала.“ „А,“ реко, „не, не, мора да поделу оне заједно иду. Тури сине у корпу и ће поделите све. "
 
Транскрипт: Душан Петровић ...

Прикажи
Дукат

"Два се млади огледаше
на шарено огледало.
Ко од кога поубави?
Невестица поубава,
поубава, повисока. ...

Прикажи
Страна 1 од 2